Dijareja kod dece nikome nije draga tema, ali gotovo svaki roditelj se s njom susretne. Bilo da se radi o bebi koja tek upoznaje čvrstu hranu ili starijem detetu koje je pokupilo virus iz vrtića, stomačne tegobe umeju da budu iscrpljujuće. Osim što dete gubi tečnost, slabi i imunski sistem kod beba, jer se remeti prirodna ravnoteža mikroorganizama u crevima. Tu u priču sve češće ulaze mikrobiotici – male, ali moćne saveznice koje mogu pomoći da se stvari brže vrate u normalu.
Šta se dešava u crevima tokom dijareje?
Kad dete ima dijareju, njegov digestivni sistem ne radi u svom najboljem ritmu. Uz gubitak vode, telo izbacuje i deo korisnih bakterija koje pomažu varenje, štite sluzokožu creva i učestvuju u apsorpciji hranljivih materija. Bez njih, ne samo da je oporavak sporiji, već dete može postati osetljivije, umornije i podložnije infekcijama. Mikrobiotici, koji sadrže upravo te „dobre“ mikroorganizme, mogu pomoći da se ta ravnoteža obnovi i da se creva brže regenerišu.
Kada i kako ih koristiti?
Kod blažih dijareja koje nisu praćene visokom temperaturom ili drugim ozbiljnim simptomima, najvažnije je da dete unosi dovoljno tečnosti – voda, rastvori sa elektrolitima ili domaće supe su dobar početak. Lagana, lako svarljiva ishrana uz podršku mikrobiotika često već posle dan-dva pokazuje rezultate: dete je živahnije, ima bolji apetit i raspoloženje se vraća. Naravno, ako dijareja traje duže od 2–3 dana, ili ako dete pokazuje znake dehidracije, treba obavezno posetiti pedijatra.
Zdrav stomak – snažan organizam
Ne mora sve da se rešava lekovima. Nekad su dovoljni pažnja, strpljenje i nekoliko pametnih izbora. Dijareja može delovati bezazleno, ali za mali organizam to je pravi izazov. I zato je važno ne samo lečiti simptome, već gledati širu sliku: kako podržati dečji organizam da se sam izbori?
Mikrobiotici u tome nisu čudo, ali jesu tiha pomoć iznutra. Oni pomažu telu da pronađe balans, a detetu da se oseća sigurnije, stabilnije i jače. Jer kada su creva u redu, i ostatak tela funkcioniše bolje. I dete je, jednostavno – opet ono vedro, razigrano biće kakvo ga najviše volimo.